ŽIVOT.

Sedela sam u tišini svojih misli...
Noćas...
Sasvim nežno dotaknuo me je vetar...
Poigrao se mojom kosom i šapnuo:
"Slušaj , imam poklon za tebe...
Nemoj ići spavati!
Rano je za snove."
Zatvorila sam oči i poslušala njegov glas...
Poslao me je ON...
Rekao mi je da ti zasviram onu staru baladu...
Balaševićev, D - moll koji voliš...
Da te uzmem za ruku i lagano zaplešem s tobom u ovoj mirisnoj noći...
Rekao mi je da te pomilujem po licu i da pogledam da li su ti oči, razigrano zelene, da li je osmeh na tvome licu i da li još uvek voliš žute ljiljane...
Evo, poslao ti je ovaj buketić...
Pitao me je da li si oslobodila golubice iz svojih pesama...
I da li kada si tužna, grliš ONAJ jastuk?
I da li još dočekuješ zoru...
Da li voliš more, jesen, ljubav...
I da li još voliš NJEGA?!!!
Rekao mi je da ti skinem ovu zvezdu s neba...
Evo, uzmi je...
I spremi u Srce...
I da... rekao je da te zagrlim čvrsto...
Kako samo to ON ume...
Pokušaću...

Sada, kada sam te dotaknuo, znam šta ću mu odgovoriti...
Jer, odgovor zna samo vetar...

Poljubio me je, nežno i krenuo...
Upitala sam ga:
"Ko je ON?"

...Iz daljine "šapnuo je" ŽIVOT...