Zažmurim i polako
uvučem se u tvoje misli...

Dobro poznajem taj put ...

Tu se odmaram,
tu nalazim mir...

Ali, uvek javi se slutnja
da
nemam te,
koliko bi želela,
koliko bi htela...

Tada nastupa tišina,
pomešana tugom,
i žaljenjem za vremenom
koje prolazi i nestaje...

Za svim što dogoditi se neće,
jer,
ne sme...

Prazni dlanovi će ostati,
zaborav će svoj deo uzeti...

Ali,
deo će ostati,
koji će nas vezati...
Zauvek...