davno nisam cula ti glas..... al u srcu lik tvoj cuvam jos....

mala Velika moja

mala Velika mojahttp://youtu.be/erDJCZoUq7Q

Šta ostaje posle ljubavi? "Una" Momo Kapor "Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje? Telefonski broj koji lagano bledi u sećanju. Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u "Tri lađara". Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod "Znaka?" I začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima. Posle ljubavi ostaje rečenica: "Divno izgledaš, nisi se ništa promenila..." i "Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona". I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju znaci ljubavne šifre: "Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena". Ušao je u amfiteatar i rekao: "U našoj avangardi..." Poslala mu je poljubac. Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak - spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž. Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: "Ja ću prva u kupatilo!" - i pitanje: "Zar nećemo zajedno?" Ovaj put ne. Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli. Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama. Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene. Posle ljubavi ne ostaje ništa."

Ne dozvoli, da neki pogresni ljudi udju, u tvoj zivot, pomute bistrinu tvojih ociju, nateraju te, da volis ono sto oni vole, i zaboravis ono sto oni ne znaju..

Jednom sam poželjela, u jednom mučnom i teškom momentu, da mi Neko Od Gore, pošalje Anđela koji neće imati ulogu da živi moj život, koji neće biti tu da bi mi rješavao sve moje probleme, nosio moje breme i moj teret, nego samo da mi bude tu, radi ravnoteže Dobra i Zla u onom balansu za i protiv mene....i da mi ponekad uputi pogled, nakon kojeg više neće biti potrebno pitati me išta. Pa ni prije tog pogleda, da budem iskrena...Sve će znati, sve razumjeti, tako lako.... I da se osjećam i na sekundu dok je tu - potpuno svoja na svome, da odmorim dušom cijelom, makar u djeliću tog trena i da je taj tren vrijedan kao nebrojeni ljudski životi.... I malo poslije sam čula i onu: " Pazi se želja, možda se i ostvare..." I onda...u rasponu od 3 i po godine, spoznam da odistinski imam Takvog Andjela. I da nije bitno gdje je Andjeo taj....nego je jedino bitno da postoji. I neka Ga. Jer sam i ja njemu jednako, Mrva Dobra, jača od puno čega drugoga, nasuprot svega Zla....I to je tako. :o) I još nešto, nimalo nebitno....dobra je i zanimljiva spomenuta izreka. Vrlo zanimljiva, čak. No je smišljena da bi ugušila želje u korjenu. One koje su pokretači Života i stoga.... Neka meni moje želje....i Anđela...ma gdje On bio...

“Žene su sposobnije okaju svoj grijeh, pa su zato i sposobnije da griješe.”

Zoveš li me ti to ponovo?

Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi. Zoveš li me ti to? Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje? Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame. Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi? Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima? I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule? Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini? Moraš li me zvati, nemirnice? Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču. Neka žižak gori u samotnoj kući. Neka splav vrati domovima umorne radnike. Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv *Tagore

Vlado Kalember-Neka me cijeli svijet zaboravi

da hwala za swe pa chak i za rastanak koji nisam zasluzhila. . . posebno ne na nachin na koji si mi ga priredio. . . ali ostao si ono shto jesi okrutni gordi i kad kad hladnokrwni monstrum. . ali pored swega toga ja i dalje wjerujem da sanjam swe shto se dogadja od kad nismo zajedno. . . zelim da se koshmar wecj jednom zawrshi . . . mrzim owu daljinu mrzim swe. .

I umorna sam od pitanja koja ne mogu odgovoriti, osmijeha koje moram prisiliti, lazi koje moram samoj sebi reci, da te ne volim, da te ne trebam, da te zaboravljam. Umorna sam od svih ovih osjecaja. otisla sam sa facebook..( umorilo me sve)

Mi se nikad ni poljubili nismo,(jesmo par puta?) nit smo kada osjetili slast dodira vrelih usana,a ipak smo se voljeli. Mi se nikad nismo drzali za ruke (ili jesmo?) nit smo gledali zajedno zalaske sunca(ili jesmo par puta?) ali bili smo bliski..bliskiji nego mnogi drugi.Ja nikad nisam zaspala na grudima tvojim,a toliko sam puta lagano i nježno klizila prstima po svom jastuku,lezala budna satima,da bi se na kraju pokorila svojoj ceznjom ispacenoj dusi,i utonula u nemiran san.Nismo se nikad probudili rascupane kose,nisam te nikad uspjela pogledat svojim snenim pogledom i zelenim ocima.I nisi nikada vidjeo sjaj u mojim ocima pri pomisli na tebe. Ti nisi cuo kako tvoje ime zvuci kad ga izgovaraju moja usta(ili jesi???) A ipak... su me tvoje usne ljubile, osj

ecala bih tihu jezu od dodira tvojih ruku, zbog tebe sam postojala i citav nas svijet gradila, tebe sam iskreno VOLJELA,u mojim snovima te ljubila,kraj prije pocetka stvarala, u svome srcu te nosila, duboko te u njemu zakopala...tamo zivjet ces dok budem i ja zivjela....

za neke je trebalo da me je bas briga...

Da mogu da vratim vrijeme nekim ljudima ne bih toliko vjerovala,neke rijeci ne bih izgovorila. Cesto bih pustila jutro da pokaze koliko je pametnije od veceri. O nekim bih vise brinula, a za neke je trebalo da me je bas briga. Neke dane bih prespavala...i malo bih manje mastala

.

"Odustajem!Obećavam ti dižem ruke od tebe i borbe za nešto nedostižno.Uključio sam razum i on me tjera da te ostavim po strani.A srce...srce je nebitno ono će se i onako tebi uvijek nadati i uvijek baš uvijek te čekati."

Ne pomisljaj da ces me razuvjeriti slatkim rijecima koje su nekad prestavljale svu draz mog zivota.Vise ih ne cujem.Necu ih vise znati slusati.Taj med ljubavi sto ti tece sa usana ne moze vise opiti moje srce;jer u tom srcu,koje je otvrdlo za tebe,nalazim jos samo bijes i prezir...Eto tako..

Jedina moguća osveta je zaboravljanje

Da, promijenila sam se. Bol to čini ljudima.

“Mozda je vaznije znati brisati ono sto je davno ostalo iza nas..”