Jesi li ikad bio zaljubljen? Užasno, zar ne? Učini te tako ranjivim. Otvori ti grudi i otvoriti ti srce što znači da neko može ući u tebe i uništiti te. Podižeš sve te odbrane, izgrađuješ pravo odijelo od čelika, kako te ništa ne bi moglo raniti, a onda neka glupa osoba, koja nije ni na koji način različita od ostalih glupih osoba, uđe u tvoj glupi život… Onda im daš dio sebe. A oni to nisu tražili. Oni su uradili nešto blesavo jednog dana, nešto tipa poljubili te ili ti se nasmijali, i onda odjednom tvoj život više nije tvoj. Ljubav uzima taoce. Ulazi u tebe. Izjeda te i ostavlja te ucviljenog u mraku kad čuješ neku jednostavnu frazu tipa “možda bismo trebali biti samo prijatelji” koja se pretvori u komad slomljenog stakla koje ti se zarije u srce. Ne samo u mašti. Ne samo u glavi. To je bol duše, bol koji te probada i rastače.
Mrzim zaljubljenost.
No comments:
Post a Comment